Kad utihne osmeh

Kad utihne osmeh…
Možemo li, umemo li, ima li nas…


Nije se imalo vremena za pitanja, za odgovore. Shvatajući ozbiljnost situacije u kojoj smo se svi zajedno našli, prestrojili smo se iz koloseka svakodnevnih aktivnosti u kolosek vanrednog…
Vanrednog svega što se može zamisliti.
Naravno da ne postavljamo pitanja da li i koliko možemo izdržati, da li ćemo biti ugroženi, kako ćemo stići na posao i dokle ćemo biti na poslu… Ne pitamo… Spremne smo za velike poduhvate, ljudske i profesionalne.

Kažu da je za velike poduhvate potrebna hrabrost. Hrabrost može da privuče strah, ali može i da ga otera. Strah nije odlika naše profesije. Satkane smo od ljubavi i volje.
Volja zahteva strpljenje, znanje i posvećenost. I ako se nekada uplašimo od sebe samih – znamo da ne možemo nazad, jer naši putokazi vode do svakog bolesnika nad čijom posteljom danonoćno vodimo bitku za život.

Desila nam se pandemija korona virusa.
Veoma često naglašavali smo i isticali značaj profesije medicinskih sestara u sistemu zdravstvene zaštite.
Ali, možda nedovoljno glasno da bi naš glas dopreo do svakog ko je ovu profesiju mogao učiniti značajnijom, vrednovanijom…

 

Desila nam se pandemija korona virusa.

Za sve nas, za sve naše saradnike, prijatelje, poštovaoce sestrinske profesije, poziv da iskažemo podršku, solidarnost, poštovanje i zahvalnost našim koleginicama i kolegama koji su u ovom teškom vremenu dostojanstveno na radnom zadatku.

Čuvajmo naš esnaf jedinstvom volje, snagom znanja, potrebnim da pobedimo nedaće koje mogu biti kobne po zdravlje I zivot našeg naroda.


Vaša
Radmila Jazić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Proudly powered by WordPress | Theme: Baskerville 2 by Anders Noren.

Up ↑