Epidemija traje……
Istrajavamo i mi.
Vanredno nam je postalo normalno, brzo smo se prilagodili svemu što nam je preporučeno i što nam profesija nalaže. Ne brojimo sate, ni dane jer nemaju referntnu vrednost. U četvrtoj nedelji smo, a jednako spremni kao prvog dana.
Da li je trebalo da se dogodi ovakvo zlo, da postanemo bolji jedni prema drugima, da počnemo da se sa više poštovanja i uvažavanja ophodimo prema određenim profesijama, pa i prema našoj ?
Možda bi bilo dobro, da kad sve ovo bude prošlost, poneku pouku iz svega izvučemo.
Ne možda, bilo bi dobro sigurno.
Koliko smo ljudi, pokazujemo kada je teško.
Sada je teško, budimo najbolji što možemo.
Pokažimo svima, koji nisu imali poštovanja prema nama, da treba da se postide.
Nekako smo postali bliži, postali smo “više” deo timova u kojima smo se podrazumevali, a mi smo oni isti, kakvi smo bili i pre korone.
Zaboravimo nesuglasice, različita mišljenja, stavove……samo ne zaboravimo da budemo ljudi.
Ohrabrimo one koji imaju strah, ublažimo bol, olakšajmo samoću svima koji su sami i možda ne žele da nas opterete jer nam nije lako, edukujmo one koji ne znaju na svakom mestu gde se nađemo.
Budimo na vezi sa svima koji su nam dragi i u vreme izolacije, podelimo sa njima radost, ali i strepnju, jer će se strepnja podeliti na pola, a radost se neće potrošiti.
Radujte se malim stvarima…
Epidemeija traje, ali istrajavamo i mi.
Vaša Rada Jazić
Ostavite odgovor